Међународни богословски симпосион у Пожаревцу
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа браничевског Г. Игнатија у Пожаревцу je, од 26. до 30. маја 2006. године Господње, одржан Међународни богословски симпосион Ф. М. ДОСТОЈЕВСКИ – САВРЕМЕНИ СВЕТ И УЛОГА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЊЕМУ.
После овог научног скупа очекујемо да у оквиру часописа Епархије браничевске Саборност, буду штампани сви реферати са овог веома значајног међународног симпосиона.
После овог научног скупа очекујемо да у оквиру часописа Епархије браничевске Саборност, буду штампани сви реферати са овог веома значајног међународног симпосиона.
- Извор: Информатвна служба СПЦ (јереј мр Жељко Ђурић)
4 Коментар/а:
У суботу, 27. маја, предавање о Достојевском одржао је Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије. Преосвећени Владика је говорио о слободи, љубави и присили. Истакнут је пример из дела Ф. М. Достојевског - да човек нема среће ни у кристалном дворцу, ако је неслободан. Преосвећени Владика је највише наводио приповетку Кротка. Проф. Владимир Меденица је затим, у свом излагању, истакао да је Достојевски био писац на кога је веома утицало Хришћанство, те да нису у праву неки савремени руски философи који то негирају. Достојевски је трагао за правим и истинитим човеком а борио се против маске. Он је био против манекенке којој се клањао јелински свет и којој се клања савремено друштво. Достојевски је чезнуо за изворном лепотом. Истог дана, у 14 часова, сви учесници Симпосиона посетили су цркву Светог Максима Исповедника, у Костолцу, а старешина цркве јереј Александар Михаиловић је домаћински угостио све присутне ручком у Костолцу.
У недељу, 28. маја, на Светој Архијерејској Литургији којом је началствовао Високопреосвећени Митрополит пергамски Г. Јован (Зизулас), уз саслужење петорице епископа и тридесет свештеника, рукоположен је ђакон Димитрије Касапис у чин јереја, иначе он је пореклом Грк и богослужи у Србији већ шеснаест година. Том приликом Митрополит Јован је беседио о свештеничкој служби и о љубави свештеника према свом Епископу. Митрополит је саветовао новорукоположеног јереја да има љубави према свом Епископу, пастви, грешницима, и онима које нико не воли. На крају је истакнуто да треба да буде спона између два братска православна народа, српског и јелинског.
У понедељак, 29. маја, у преподневној сесији којом је председавао Блажењејши Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован, учествовали су о. Стаматис Склирис и Високопреосвећени Митрополит пергамски Г. Јован. Модератор и преводилац у току излагања о. Стаматиса Склириса био је о. Владан Перишић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду. О. Стаматис се на оригиналан начин осврнуо на иконографију у делима Достојевског, који је сликао страсне и злобне ликове, али афирмисане јер верују у Васкрсење. Ликови на иконама су бића од крви и меса, али су уједно и бића која немају везе са трулежношћу и пропадљивошћу, а ликови код Достојевског су они који се узносе ка Царству Небеском, ка Рају. Њихова борба се води на разини смрт – живот. Затим је предавање одржао Високопреосвећени Митрополит пергамски Г. Јован, а модератор у току излагања био је Блажењејши Архиепископ Јован. Митрополит Јован се осврнуо на проблем етике и онтологије у делима Достојевског, који је осетио трагику живота и зло које је помешано са добрим. Пуританска етика је плитка и смешна у поређењу са ликовима Достојевског. На крају предавања, Митрополит Јован је зажалио што се Црква више окреће методама Великог Инквизитора, него Истини и Љубави, за којима трага Достојевски.
У поподневној сесији, Његово Преосвештенство Епископ браничевски Г. Игнатије, као домаћин овог међународног научног скупа, говорио је о нихилизму и савременој цивилизацији. Достојевски је васељенски учитељ и није нихилиста, и није тачна тврдња неких научника да је Ниче од њега наследио нихилизам. Преосвећени Владика Игнатије је, када је говорио о слободи, истакао Кирилов пример о самоубиству као апсолутној слободи. Алтернатива нихилизму је Хришћанство и антрополошки максимализам. Достојевски је пророк; није описивао Свету Евхаристију и није се служио богословским речником у техничком смислу, али је говорио о личности и слободи, а акценат, у његовим делима, био је на Васкрсењу. Коначно, Његов Христос јесте руски, али је уједно и универзалан.
Додао Ђакон Горан, у среда, мај 31, 2006 5:46:00 PM
Looks nice! Awesome content. Good job guys.
»
Додао Анониман, у понедељак, јул 03, 2006 11:40:00 PM
Interesting site. Useful information. Bookmarked.
»
Додао Анониман, у петак, јул 21, 2006 3:15:00 AM
I find some information here.
Додао Анониман, у субота, јул 22, 2006 6:29:00 PM
Постави коментар
<< Почетна