ꒌ Православни Хришћани
† мисија Цркве

среда, мај 31, 2006

Међународни богословски симпосион у Пожаревцу

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа браничевског Г. Игнатија у Пожаревцу je, од 26. до 30. маја 2006. године Господње, одржан Међународни богословски симпосион Ф. М. ДОСТОЈЕВСКИ – САВРЕМЕНИ СВЕТ И УЛОГА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЊЕМУ.

После овог научног скупа очекујемо да у оквиру часописа Епархије браничевске Саборност, буду штампани сви реферати са овог веома значајног међународног симпосиона.

уредио Ђакон Горан у 5:31 PM часа

4 Коментар/а:

  • У суботу, 27. маја, предавање о Достојевском одржао је Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије. Преосвећени Владика је говорио о слободи, љубави и присили. Истакнут је пример из дела Ф. М. Достојевског - да човек нема среће ни у кристалном дворцу, ако је неслободан. Преосвећени Владика је највише наводио приповетку Кротка. Проф. Владимир Меденица је затим, у свом излагању, истакао да је Достојевски био писац на кога је веома утицало Хришћанство, те да нису у праву неки савремени руски философи који то негирају. Достојевски је трагао за правим и истинитим човеком а борио се против маске. Он је био против манекенке којој се клањао јелински свет и којој се клања савремено друштво. Достојевски је чезнуо за изворном лепотом. Истог дана, у 14 часова, сви учесници Симпосиона посетили су цркву Светог Максима Исповедника, у Костолцу, а старешина цркве јереј Александар Михаиловић је домаћински угостио све присутне ручком у Костолцу.

    У недељу, 28. маја, на Светој Архијерејској Литургији којом је началствовао Високопреосвећени Митрополит пергамски Г. Јован (Зизулас), уз саслужење петорице епископа и тридесет свештеника, рукоположен је ђакон Димитрије Касапис у чин јереја, иначе он је пореклом Грк и богослужи у Србији већ шеснаест година. Том приликом Митрополит Јован је беседио о свештеничкој служби и о љубави свештеника према свом Епископу. Митрополит је саветовао новорукоположеног јереја да има љубави према свом Епископу, пастви, грешницима, и онима које нико не воли. На крају је истакнуто да треба да буде спона између два братска православна народа, српског и јелинског.

    У понедељак, 29. маја, у преподневној сесији којом је председавао Блажењејши Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован, учествовали су о. Стаматис Склирис и Високопреосвећени Митрополит пергамски Г. Јован. Модератор и преводилац у току излагања о. Стаматиса Склириса био је о. Владан Перишић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду. О. Стаматис се на оригиналан начин осврнуо на иконографију у делима Достојевског, који је сликао страсне и злобне ликове, али афирмисане јер верују у Васкрсење. Ликови на иконама су бића од крви и меса, али су уједно и бића која немају везе са трулежношћу и пропадљивошћу, а ликови код Достојевског су они који се узносе ка Царству Небеском, ка Рају. Њихова борба се води на разини смрт – живот. Затим је предавање одржао Високопреосвећени Митрополит пергамски Г. Јован, а модератор у току излагања био је Блажењејши Архиепископ Јован. Митрополит Јован се осврнуо на проблем етике и онтологије у делима Достојевског, који је осетио трагику живота и зло које је помешано са добрим. Пуританска етика је плитка и смешна у поређењу са ликовима Достојевског. На крају предавања, Митрополит Јован је зажалио што се Црква више окреће методама Великог Инквизитора, него Истини и Љубави, за којима трага Достојевски.

    У поподневној сесији, Његово Преосвештенство Епископ браничевски Г. Игнатије, као домаћин овог међународног научног скупа, говорио је о нихилизму и савременој цивилизацији. Достојевски је васељенски учитељ и није нихилиста, и није тачна тврдња неких научника да је Ниче од њега наследио нихилизам. Преосвећени Владика Игнатије је, када је говорио о слободи, истакао Кирилов пример о самоубиству као апсолутној слободи. Алтернатива нихилизму је Хришћанство и антрополошки максимализам. Достојевски је пророк; није описивао Свету Евхаристију и није се служио богословским речником у техничком смислу, али је говорио о личности и слободи, а акценат, у његовим делима, био је на Васкрсењу. Коначно, Његов Христос јесте руски, али је уједно и универзалан.

    Додао Blogger Ђакон Горан, у среда, мај 31, 2006 5:46:00 PM  

  • Looks nice! Awesome content. Good job guys.
    »

    Додао Anonymous Анониман, у понедељак, јул 03, 2006 11:40:00 PM  

  • Interesting site. Useful information. Bookmarked.
    »

    Додао Anonymous Анониман, у петак, јул 21, 2006 3:15:00 AM  

  • I find some information here.

    Додао Anonymous Анониман, у субота, јул 22, 2006 6:29:00 PM  

Постави коментар

<< Почетна

  
† Православни Хришћани † Chrétien Orthodoxe † Ορθόδοξους Χριστιανούς †
† 동방정교회 † 東正教 † נצרות אורתודוכסית † Православное христианство † Christian Orthodox †